Perene

Clematis

Clematis je rod koji broji oko 300 vrsta u porodici Ranunculacea (ljutići) i pripadaju jednoj od najatraktivnijih grupa vrtnih cvetnica. Moge od njih potiču iz Kine i Japana. Ova elegantna puzavica je u 16. veku introdukovana u Evropu, a danas ima puno prelepih i raznovrsnih hibrida. Prirodno, rastu po šumama verući se uz stabla drveća i rastući oko grmova. U narodu su poznate kao pavitine.

Klematis možete gajiti u saksiji na balkonu i terasi uz prigodnu potporu i dovoljno prostora za njihov razvoj. Ipak, najbolje se pokazao zasađen u bašti gde najobilnije cveta i slobodno se širi bez ikakvih ograničenja. Ova listopadna penjačica može da poraste 2 – 4 metra u visinu. Vrstu možete saditi na proleće ili na jeseni na osunčanim mestima. Imajte na umu da je klematisu potrebno bar pet sati direktnog svetla dnevno kako bi se uspešno razvijao. U toku aktivnog rasta i razvoja biljku treba obilno zalivati. Ukoliko klematis gajite u saksiji imajte na umu da ne podnose zadržavanje vode i da obilno zalivanje može biti pogubno ukoliko supstrat nije dobro propusan. Koren ove biljke zaštitite malčiranjem od gubitka vlage i ekstremnih temperaturnih uslova. Idealno vreme za presađivanje je kraj zime početak proleća i ukoliko imate uslova presađivanje sprovodite svake godine. Biljku možete prihranjivati jednom mesečno u toku aktivnog rasta i razvoja. Vreme cvetanja je od maja do septembra u zavisnosti od sorte. Kako biste pospešili ponovno cvetanje klematisa, redovno uklanjajte uvele cvetove. Cvetovi se razlikuju u zavisnosti od sorte po boji i obliku i mogu biti u nijansama žute, bele, crvene, ljubičaste i plave.

Pored uklanjanja uvelih cvetova, cvetanje ili ponovno cvetanje biljke se pospešuje orezivanjem. U zavisnosti od vrste klematisa vršite i orezivanje biljke. Vrstu ranog cvetanja i krupnih cvetova orezujete krajem zime na polovinu visine. U grupu vrsta ranog cvetanja spadaju: C. alpina, C. montana, C. macropetala, C. cirrhosa, C. armandii i one se prve godine ne orezuju. Nakon toga sa njih se posle cvetanja uklanjaju samo suve i izmrzle grane. Vrste kasnog cvetanja se orezuju isto krajem zime ali na visinu od četrdesetak centimetra. Kasnocvetajući klematisi su: C. crispa, C. heracleifolia, C. orientalis, C. tangutica, C. texensis, C. x durandii, C. integrifolia, C. recta, C. terniflora, C. viticella. Vrsta klematisa koji ponavlja cvetanje u toku godine je C. florida.

Razmnožavanje se vrši reznicama dužine 10 – 15cm koje su uzete sa zdravih biljaka na jesen. Vršne reznice su najkvalitetnije , te ispod najnižeg lista isecite stabljiku i odstanite  listove sa donje polovine reznice nakon čega biljku potapate u hormon za ožiljavanje. Drugi vid uspešnog razmnožavanje klematisa je položenicama.

Od bolesti i štetočina klematise napadaju: pepelnica, sušenje klematisa, lisne vaši i puževi. Za borbu protiv bolesti koristite fungicide, dok u borbi protiv štetočina možete koristiti insekticide ili ručno uklanjanje štetočina.

Idealana je za sadnju uz pergole, ograde i zidove kuća, ali takođe ukoliko se gaji kao saksijska vrsta odlično raste i uz drvene merdevine za cveće.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *