Saveti

Kako napraviti i održavati kišni vrt?

Da li ste čuli za termin „kišni vrt“ ili „kišna bašta“? Ukoliko niste u narednih nekoliko redova pojasnićemo vam šta su zapravo kišni vrtovi, zbog čega su korisni i kako da sami napravite jedan u vašem dvorištu.

Šta je kišni vrt?

Kišni vrt predstavlja dekorativne biljke posađene na najnižoj koti vašeg dvorišta ili bašte. Bilo da živite u ravničarskim predelima ili ste u brdskom regionu, svaka parcela ima jedno ili više mesta gde se voda skuplja nakon obilnih padavina. Moguća je čak i pojava mikro potoka u dvorištu ka najnižem delu parcele. Ovakva mesta idealna su za kišni vrt. Ove depresije u poslednje vreme sve češće se prave planski kako bi se ukrotila snaga prirode i voda sprovela tamo gde je najpotrebnija. U ove vrtove obično se sade autohtone vrste jer je poznato da korenov sistem kod autohtonih vrsta čini preko 70% ukupne mase same biljke.

Prednosti kišnog vrta

Pre svega kišni vrtovi sprečavaju zagađenje. Kiša koja padne i slobodno teče po površini zemljišta skuplja sav višak prihrane koju ste dodali vašem travnjaku. Ovde prednjače azot i fosfor. Ovi elementi, iako pogodni po travnjak, mogu da zagade reke i jezera. Kod suvišnog azota u rekama i jezerima dolazi do razvitka algi koje troše više kiseonika, što ima za posledicu odumiranje riba i ostalog živog sveta. Ovo zagađenje sprečava se kišnim vrtovima čije biljke korenovim sistemom sakupljaju veliki procenat azota i fosfora i koriste ih za svoje potrebe.
Takođe, kišni vrtovi štite domaćinstva od prevelike vode, zabarivanja, pa čak i plavljenja. Odrasle biljke u kišnom vrtu mogu da private toliku količinu vode dovoljnu da pravi razliku između mokrih i suvih podova u prizemlju kuće. Još jedna pogodnost jeste ta da kišni vrtovi rešavaju problem bara i stajaće vode u dvorištima, što dodatno doprinosi smanjenju broja komaraca u sezoni. Kišni vrtovi takođe privlače i životinjski svet preko poreban ljudskoj vrsti – pčele. Ali ne samo pčele već i ptice, leptire, insekte…

Pravo mesto, veličina i oblik kišnog vrta

Zakonom je zabranjeno sprovoditi kišne odvode u kanalizaciju ukoliko nije predviđena isključivo za tu namenu, kao što su kišne kanalizacije po velikim gradovima. Ukoliko vam oluci imaju izvod ka vrtu ili bašti, svakako bi bilo dobro da imate kišni vrt. Upamtite, ovaj vrt ne treba da je predaleko od izvoda oluka, ali takođe ne treba ni da je preblizu objekta ili bilo kakve podzemne instalacije. Ukoliko vaša parcela nema prirodno udubljenje za kišni vrt, moraćete ga napraviti. Nije neophodno kopati rupu, udubljenje od tridesetak centimetara je dovoljno. Neophodno je da ima ravno dno i pad po obodu ka dnu. Na dno možete postaviti šljunak ili kamenje koje ima ulogu da zadrži sav višak vode dok je billjke ne usvoje.
Veličina kišnog vrta zavisi od površine parcele, odnosno ukupne površine vašeg vrta, ali imajte na umu da što je veći kišni vrt to će biti veća sposobnost skupljanja vode, a i imaćete veći prostor za više različitih vrsta biljaka. Pre same izgradnje kišnog vrta oivičite prostor kanapom. Oblik možete sami odrediti, a on najviše zavisi od pozicije u vrtu, odnosno kako on izgleda iz kog dela dvorišta ili kroz prozore, iz kuće, sa ulice…

Biljke koje se sade u kišni vrt

Pravilni dizajn kišnih vrtova sastoji se od planiranja sadnje. Po pravilu, u obzir dolaze isključivo perene zbog njihovog dubokog korenovog sistema i načina na koji kišni vrt funkcioniše u doba padavina i sušnom periodu. Biljke koje se postavljaju u centralni deo kišnog vrta prihvataće dosta više vode od biljaka po pobodu, i shodno tim potrebama za vodom treba planirati sadnju od centralnog dela vrta ka obodu.
Za centralne biljke najpogodniji su predstavnici familije Fabaceae, cvetovi familije Asteraceae i Malvaceae (Hibiskusi, Glavočike…) U centralni deo kišnog vrta takođe možete posaditi i neke od predstavnika familije Poaceae (trave i leguminoze).
Biljke koje se sade po obodu kišnog vrta imaju manje potrebe za vodom, pa tako na ovom mestu pogoduje sadnja biljaka koje vole povremeno plavljenje, ali im ne smetaju ni sušni periodi. Od vrsta izdvojićemo heuhere, hajdučku travu i mačju mentu.

Drveće i žbunje za kišni vrt

Iako kišni vrt nije predviđen da se u njemu gaji drveće, kako biste naglasili kišni vrt i izgled celokupnog vrta možete koristiti manje forme drveća koje voli plavna područja poput topola ili breza, ali ovo opet zavisi od ukupne površine vrta. Orezivanjem i topijarstvom možete stvoriti lep efekat dominantnosti kišnog vrta, dok ćete drveće držati na željenoj visini. Imajte na umu da svaka od ovih vrsta bilo da je u pitanju drveće ili žbunje moraju imati zajedničke osobine – velike potrebe za vodom i veoma razvijen i dubok korenov sistem.

Održavanje kišnog vrta

Iako se kišni vrtovi održavaju mnogo manje nego ostatak zelenila u vašem vrtu, neophodno je pridržavati se nekoliko smernica. Naime, kišni vrtovi će imati potrebu za nešto detaljnijom negom u prvoj godini nakon formiranja, dok biljke ne razviju korenov sistem. Ovo podrazumeva obilno ali ne često zalivanje u sušnom period kako bi se podstakao razvoj zdravog korenovog sistema biljaka.
Takođe ono što je neophodno je da se iz kišnog vrta redovno uklanja korov, što znatno utiče ne samo na zdravlje biljnih vrsta u vrtu nego I na estetiku. Najbolje vreme za uklanjanje korova je posle kiše kada korov krija kroz površinu zemljišta. Sloj malča takođe može pomoći u suzbijanju I sprečavanju prorastanja korova. Za ove potrebe neophodno je koristiti težak malč od punog drveta kako ne bi dolazilo do oticanja malča prilikom obilnijih padavina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *