Pegavost lista kod biljaka javlja se na voću, povrću, kao i na sobnim biljkama. Ova bolest obično je prouzrokovana patogenim organizmima, a od nje najčešće stradaju koštičavo voće, paradajz, paprika, ali i sobne biljke poput dracene i fikusa. Pegavost lista može prouzrokovati bakterija ili gljivično oboljenje, a pojava na listovima veoma je slična u izgledu i posledicama koje ostavlja na biljkama. I prevencija i tretman bilo gljivičnog ili bakterijskog oboljenja vrši se na sličan način.
Simptomi pegavosti
Prepoznavanje pegavosti listova je prilično lako bez obzira na vrstu kod koje je pegavost prisutna. Inficirane biljke imaju braon ili crne osušene delove na listovima, obično po sredini, ili po nasumičnim delovima listova. Ponekad se uz ove osušene delove javlja požutelo oivičenje ovih pega. Ove pege obično rastu i uvećavaju se u uslovima prekomerne vlage kako prostorije u kojoj je biljka tako i supstrata u koji je biljka posađena. U suvim uslovima sredine pege su manje, ali je pegavost prisutna. Povećavanjem broja pega na listovima može doći do isušivanja, žućenja i otpadanja čitavog lista. Predstavnici Prunus familije (trešnje, višnje, šljive, kajsije, breskve…) najčešće obolevaju od pegavosti lista prouzrokovane bakterijom. Plod može biti istačkan ili može imati braon osušene delove. Sušenje prouzrokovano bakterijama takođe može napasti paradajz i papriku, a velika rasprostranjenost pegavosti poznata je i kao bakterioza.
Što se tiče gljivične pegavosti, ona najčešće napada zelenu salatu, a neretko se javlja i kod kupusa, brokolija, rotkvice, ili kod cvetnica poput kale i ljiljana. Kod voća najčešće se javlja kod jagode. Pojava pegavosti prouzrokovane gljivičnim oboljenjem kod drveća najčešće se javlja kod predstavnika iz familije topola.
Obe vrste pegavosti lista javljaju se u uslovima povišene vlage i visokih temperatura. Mogu se javiti tokom letnjeg perioda, naročito ukoliko se biljke navodnjavaju prskačima folijarno, odnosno preko lista. Ukoliko je bakterija prisutna prskači i vetar joj najviše pomažu raspršujući je na listove zdravih biljaka. Ali vetar, voda ili kiša takođe pomažu da se bakterija raznese ne samo po listu već i po zemljištu i semenu budućeg podmlatka biljke.
Kontrola pegavosti
1. Prilikom odabira najbolje je birati varijetete koji su otporni na pegavost lista
2. Održavajte zemlju ispod biljke čistom, ukoliko imate otpale plodove uklonite ih.
3. Prekrijte zemljište slojem malča nakon čišćenja od korova. Malč će sprečiti pojavu trave i korova, ali takođe će uspešno zaustaviti bilo kakvu pojavu patogenih oboljenja.
4. Redovno orezujte biljke kako biste im poboljšali cirkulaciju vazduha kroz krošnju.
5. Ne zaboravite da dezinfikujete alat za orezivanje pre i posle bilo kakvog orezivanja.
6. Pegavost kod povrća najčešće je uzrok zaraženog semena ili sadnica.
Prevencija pegavosti i tretman
Pegavost lista kod biljaka prevencija vrši se upotrebom organskih preparata. Savetujemo korišćenje organskih i prirodnih preparata kad god je to moguće. Ukoliko je pegavost nastala i zahvatila veliki deo biljke zaražene delove je potrebno odstraniti a biljku tretirati preparatima za suzbijanje pategenih oboljenja. Za više detalja o ovim preparatima kao i tretmanu organskim preparatima kontaktirajte nas i vrlo rado ćemo vam pomoći.
Prskanje bilo kakvim komercijalnim sredsvima ne savetujemo na biljkama koje su u životnom okruženju, stanu, ili prostoru u kome boravite. Ukoliko listovi vaših biljaka pokazuju druge simptome pročitajte kako se sve prepoznaju bolesti listova.
