Biljke Enterijera

Hypoestes phyllostachia

U narodu poznata kao hipoestes ili flamingo ova vrsta pripada porodici Achantaceae i potiče sa Madagaskara. To je žbunasta, zeljasta sobna biljka koja može da se gaji i u vrtovima. Kao sobna vrsta je višegodišnja, dok je kao vrsta eksterijera sezonska, jednogodišnja biljka koja je izuzetna u bordurama i u grupi sa drugim biljkama.

Hipoestes se uzgaja zbog dinamičnog i šarenog lišća dok su cvetovi neugledni i odstranjuju se nakon pojavljivanja. Javljaju se na biljaka starijim od dve godine i stvaraju veliki broj semena.  Listovi su izduženo lancetasti, u osnovi zeleni sa roze, ružičastim i beličastim mrljama. U zavisnosti od uslova sredine u kojima se gaji listovi hipoestes će biti manje ili više atraktivni. Detalje će te saznati u nastavku teksta.

Da bi se ova nežna zeljasta biljka pravilno razvijala i dala svoj pun kolorit potrebno joj je mnogo indirektne svetlosti. Treba je zaštititi od direktne svetlosti koja joj može “spržiti” listove. Ukoliko se gaji u senci gubi jarku boju i mrlje na listovima. Ova vrsta voli konstantne uslove sredine i kada se gaji u zatvorenom prostoru zahteva temperature od 18-21ºС u toku cele godine. Zabeleženo je da može podneti i temperature od 6-7ºС. Pored svetlosti i temperature presudan faktor za uspešno gajenje hipoestes je vlaga. Svaki vid nedostatka vlage odmah ćete primetiti na listovima. Supstrat između dva zalivanja ne sme biti suv, ali biljka sa druge strane ne sme plivati u vodi. Pored zalivanja, koje treba sprovoditi svaki drugi dan, u toku letnjih meseci neophodno je biljku i orošavati u jutarnjem delu dana. U toku zime se orošavanje obustavlja, dok se zalivanje smanjuje na jednom u toku nedelje. Ukoliko je vazduh u zimskom periodu suv usled dogrevanja prostorija, dodatna vlaga se obezbeđuje postavljanjem posude sa vodom u blizini same biljke. Vrsta voli kiselo zemljište i to mešavinu treseta i peska.

Ova vrsta se može razmnožavati reznicama i iz semena. Najbolje je uzeti vršne reznice dužine bar 5cm, mada uspešno se razmnožava reznicama sa bilo kog dela biljke. Biljka se na ovaj način može razmnožavati cele godine, a najbolje rezultate će dati one koje su uzete krajem proleća i početkom leta. Posle odvajanja od matične biljke, reznice se pobadaju u peskovitu, humusnu zemlju na temperaturi od 20ºС i vrlo se lako ukorenjuju. Hipoestes se vrlo lako razmnožava i iz semena na proleće pa sve do početka leta. Seme se sakuplja sa biljke tek kada se dobro prosuši i potom se stavlja u vlažan susptrat od mešavine treseta i perlita na temperaturi od 20-24ºС. Klijalište se obično pokriva staklom ili providnom folijom. U roku od dve nedelje seme će proklijati. U toku proleća i leta biljci je potrebno davati prihranu tečnim, razblaženim đubrivima na dve nedelje u vidu azota i kalijuma.

U sobnim uslovima ova vrsta će svoj maksimum u pogledu rasta dostići u toku prve godine i počeće da se izdužuje. U tom slučaju je potrebno da joj zakidate vršne izbojke i na taj način pospešite rast u širinu. Ovako će biljka zadržati svoj žbunast izgled. Orezivanje je preporučljivo kako u cilju oblikovanja biljke tako i u cilju podmlađivanja. Vrsta je odlična kao pokrivač tla.

U koliko biljku gajite na pravi način ona će vam vratiti svojom lepotom i otpornošću na bolesti i štetočine. Ako zemlja nije propusna uled zadržavanja vode nakon zalivanja, na listovima i lisnim peteljkama će se ubrzo pojaviti znakovi truljenja. Ponekad se na vršnim granama javljaju lisne vaši, dok vrstama koje se gaje napolju štetu nanose puževi. Ukoliko je supstrat siromašan i prihrana se ne sprovodi kako treba biljka će zaostati u rastu i razvoju. Važno je znati da su svi delovi biljke otrovni te je poželjno pažljivo rukovanje prilikom održavanja.

Jedini nedostatak ove interesantne lisnodekorativne vrste je kratak životni vek, ali znajte da i za to ima leka. Kako se vrsta vrlo jednostavno razmnožava, svake godine možete praviti nove biljke iz reznica i tako joj produžiti “gostovanje”. Vrlo često je mešaju sa fitonijom, iako se na prvi pogled stvara velika sličnost, hipoestes ima mrlje po zelenoj lisnoj osnovi i ponekad obojene žile, dok su kod fitonije isključivo obojene žile na zelenoj osnovi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *