Sedum pachyclados su perene koje pripadaju porodici Crassulaceae i pre svega su lisnodekorativne. Vrsta može da naraste 5 – 10cm i brzo se širi. Listovi su plavičastozeleni. Cvetovi su sitni, beli i javljaju se od maja pa sve do jula meseca. U toku zime listovi seduma se suše i na proleće ponovo olistavaju.
Uslovi sredine
Vrsta voli sunčana do polusenovita mesta. Sedum pachyclados ne zahteva puno vode, čak toleriše i duže sušne periode, pa je i u tom smislu vrlo zahvalan za održavanje. Generalno, ova vrsta nema specijalnih zahteva prema uslovima sredine,a toleriše i vrlo oskudne uslove gradske sredine. Prihranjuje se na proleće i na sredini sezone. Prihranjivanje na kraju sezone se izbegava kako ne bi došlo do preteranog razvoja biljke pred zimu. Na ovaj način sprečava se oštećenje biljke usled mraza.
Izuzetno je pogodna za ozelenjavanje žardinjera, kamenjara, bordura i krovnih vrtova što je čini čestim izborom u pejzažnoj arhitekturi i uređenju dvorišnih prostora. Sa svim navedenim karakteristikama sedumi su vrlo pogodni za ozelenjavanje kosina i padina gde je potrebna kontrola površinske erozije. Sadnja seduma se vrši na 25 – 30cm jer nove biljke izrastaju bočno, i u vrlo kratkom periodu popunjavaju sve praznine oko matične biljke.
Razmnožavanje
Sedum pachyclados se razmnožava semenom, reznicama i deobom korena na proleće. Setva semena se vrši u rano proleće ili jesen u plitkim klijalištima. Potrebno je obezbediti dosta toplote i vlage. Kada se jave 3 lista, biljka se presađuje u saksije. Razmnožavanje deobom korena se vrši u rano proleće i posle deobe biljke se odlažu u mračnu prostoriju kako bi se prosušile. Nakon prosušivanja se sade u supstrat. Reznica je ništa drugo do jedan „list“ ove biljke koji se svojim dnom položi u supstrat i konstantno vlaži dok ne počne da raste korenov sistem. Nakon toga na samom dnu lista razviće se mala biljka koja je tada spremna za presađivanje.
Tabela održavanja:
Pogledajte i druge zanimljive vrste: Hypericum calycinum,
