Saveti

Kada je najbolje vreme za prihranu tek proklijalih biljaka?

Kada je najbolje vreme za prihranu tek proklijalih biljaka? Dendrolog

Kada je najbolje vreme za prihranu tek proklijalih biljaka? Ukoliko ste seme rasklijali u zatvorenom prostoru, odnosno u domu ili stakleniku, rasklijali rasad je potpuno zavistan od vas u smislu svih svojih potreba: vode, svetla, uslova sredine, a najviše prihrane. Među određenim brojem baštovana vlada mišljenje da će biljke rasti i brže se razvijati ukoliko odmah dobiju prihranu. Tek proklijale biljke nekada zaista mogu izgledati bespomoćno u prvih par dana klijanja. Čak i do pojave i razvijanja prvih trajnih listova, ali u periodu od prvih nekoliko nedelja, sve što im je potrebno su voda, toplota i svetlost. Ovakve mlade biljke sposobne su da same koriste hranljive materije iz kotiledona do momenta kada biste trebali da im date prihranu.

Kada bi trebalo početi sa prihranom?

“Kada rasad razvije prvi par listova”

Kada biljka nikne i krene da klija prema izoru svetlosti, ona i dalje koristi izvor hrane iz semena. Prva dva lista nisu trajni listovi. Ovi listovi nazivaju se kotiledoni ili semeni listovi. Oni su deo semena biljke i biljka se hrani i razvija uz pomoć hranljivih materija uskladištenih upravo u njima u fazi proklijavanja. Kotiledoni sadrže hranu dovoljnu za razvoj biljke do prvog para trajnih listova koji su sposobni za fotosintezu. Kotiledoni obično uvenu ubrzo nakon što biljka razvije prvi par listova. Ti listovi tada kreću sa fotosintezom, a pojava prvog para trajnih listova je momenat kada je potrebno krenuti sa prihranom biljaka.

Dendrolog Savet Prihrana

Klijanje semena i razvoj prvih trajnih listova

Kakvu prihranu je najbolje koristiti za proklijalo seme i tek formirane biljke?

Pre nego što i pomislite na prihranu, morate biti sigurni da niste koristili supstrat (zemlju) koji već sadrži određenu količinu đubriva (N:P:K) u sebi. Neki supstrati sadrže prihranu u većoj, a neki u manjoj količini. Neki supstrati uopšte ne sadrže nikakvu prihranu. Svakako budite sigurni da je zemlja označena kao zemlja za proizvodnju rasada ili klijanje semena. Ukoliko ste koristili supstrat koji sadrži prihranu u sebi još uvek ne morate da dodajete prihranu Vašim sadnicama.

Sada kada znate da Vaš rasad može da se samostalno hrani u prvim nedeljama života, takođe znate i da nije potrebno da koristite supstrate koji u sebi sadrže prihranu. Na ovaj način uštedećete novac jer su supstrati koji ne sadrže prihranu jeftiniji od supstrata sa dodatkom određene količine đubriva. Najvažnije je to što možete tačno kontrolisati koliko prihrane ćete dati Vašim biljkama.

Biljke rasklijale iz semena nakon formiranja prvog para trajnih listova imaju potrebu za prihranom sa visokom koncentracijom fosfora – P. (Primer odnosa: N – P – K : 1 – 2 – 1). Najbolji način za brzu apsorpciju prihrane od strane biljke su vodorastvorljiva ili tečna đubriva. Na vama je da odaberete da li ćete koristiti organsku ili sintetičku prihranu. O specifikacijama je najbolje da se informišete na samoj etiketi ili stranici proizvoda koji planirate da koristite.

Sintetička i organska prihrana

Sintetička (Neorganska) prihrana: Ukoliko planirate da koristite neorgansku prihranu, dovoljna je prihrana jednom nedeljno. Takođe je pogodno napraviti duplo blaži rastvor od preporučene doze. Mlade rasklijale biljke pogodne su stradanju zbog prevelike količine prihrane. U prvim nedeljama prihrane možete koristiti i četvrtinu doze preporučene za odrasle biljke po specifikaciji proizvođača.

Organska prihrana: Iako je teško pronaći adekvatno sredstvo, na tržištu je sve više organskih sredstava za prihranu. Kao i kod neorganske prihrane, i kod organskih đubriva je dovoljna prihrana jednom nedeljno. Ukoliko nije naznačena doza za mlade biljke ili za rasad, prihranite jednom nedeljno sa polovinom preporučene doze za odrasle biljke. Biljke će se snaći sa manjom količinom prihrane, dok veća količina može biti pogubna.

Još jedna opcija, koju svakako ne savetujemo, jeste mešanje supstrata sa sporo topivom prihranom pre sadnje. Osnovni problem kod ovakvog vida prihranjivanja je taj što sporo topiva đubriva prolongiraju svoju razgradnju. Tako biljka može da pati od nedostatka prihrane u fazi rasta kada joj je prihrana najpotrebnija, a da u kasnijim fazama prihrane ima i više nego što je potrebno.

Bitno je znati kad je dovoljno

Ukoliko želite tačno da znate koliko je potrebno prihranjivati tek formirane biljke potrebno je eksperimentisati. Najpre obratite pažnju kako i koliko biljke rastu. Ukoliko krenu da se krive ili postaju sve nežnije smanjite prihranu. Ono što je zaista bitno u ovoj fazi uzgoja je pravilan razvoj korenovog sistema i stabla, tako da ne obraćajte puno pažnje da li se razvijaju dodatni listovi ili ne. Svaka biljna vrsta reaguje drugačije, tako da morate obratiti pažnju na pravilan unos prihrane kod svake biljne vrste posebno, kako biste osnažili rasad za presađivanje.

Ukoliko ste bili u rebusu nadamo se da smo vam ovim tekstom malo pojasnili kada je najbolje vreme za prihranu tek proklijalih biljaka. A kako da rasklijavate seme u vašem domu pročitajte u drugom tekstu.

Slični Postovi

Ostavite odgovor